Зоран Живковић


     Зоран Живковић (1948) аутор је двадесет два прозна дела: Четврти круг (1993), Временски дарови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немогући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки и чајџиница (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008), Писац у најам (2009), Пет дунавских чуда (2011), Нађи ме (2012), Зборник мртвих (2015) и Тумач фотографија (2016).
     Закључно с мартом 2017. године укупно су објављена 154 издања Живковићевих прозних дела – 67 на српском језику и 87 у преводу.
     Живковић је један од најпревођенијих савремених српских писаца. До краја марта 2017. године појавило се 87 страних издања његових прозних дела, у 23 земље, на 20 језика. Књиге су му изишле у САД (Временски дарови, два издања, Књига / Писац, два издања, Четврти круг, два издања, Скривена камера, Седам додира музике, Кораци кроз маглу, Немогући сусрети), Енглеској (Немогуће приче, Дванаест збирки и чајџиница, Последња књига, Мост, Писац / Књига / Читатељка, Немогуће приче 2, Есхерове петље, Писац у најам), Италији (Последња књига, два издања, Библиотека, Седам додира музике, Писац у најам, Нађи ме, Немогући сусрети), Португалији (Библиотека, три издања, Последња књига, Писац у најам, Седам додира музике, Нађи ме, Књига), Немачкој (Скривена камера, Последња књига, Немогући роман), Шпанији (Немогуће приче, Књига/Писац, Скривена камера), Француској(Писац у најам), Данској (Библиотека), Грчкој (Књига), Швајцарској (Читатељка), Холандији (Последња књига), Јапану (на јапанском – Чајџиница, Дванаест збирки и чајџиница ; на енглеском – Библиотека, Вагон, Четири приче до краја, Читатељка, Амаркорд, Пет дунавских чуда, два издања,Трилогија Папирус, Немогуће приче I, Немогуће приче II), Јужној Кореји (Књига, Последња књига, Библиотека), Бразилу (Последња књига) Турској (Временски дарови, Библиотека, два издања Немогући сусрети, Скривена камера), Саудијској Арабији (Библиотека), Русији (Четврти круг), Чешкој (Временски дарови), Пољској (Библиотека, Амаркорд), Бугарској (Седам додира музике, Четврти круг), Украјини (Дванаест збирки и чајџиница), Словенији (Четврти круг, Мост, Библиотека, Читатељка, Амаркорд, Последња књига, Писац у најам, Кораци кроз маглу, Дванаест збирки и чајџиница) и Хрватској (Временски дарови, Немогући сусрети, Седам додира музике, Библиотека, Последња књига).
     Приче су му објављене у антологијама и часописима у САД, Енглеској, Јапану, Пољској, Финској, Данској, Француској и Мађарској.
     Августа 2016. амерички издавач Кадмус прес (Цадмус Пресс) почео је да објављује Живковићева сабрана прозна дела на енглеском у 32 тома (21 у меком и 11 у тврдом повезу), као и дигитална издања.
     Живковић је добитник "Светске награде за фантастику" за роман мозаик Библиотека (2003), награде "Милош Црњански" за Четврти круг (1994), награде "Исидора Секулић" за Мост (2007), награде "Стефан Митров Љубиша" (2007) за укупно прозно стваралаштво. Живковићу су припале и три награде за допринос фантастичкој књижевности: "Арт-Анима; (2014), "Станислав Лем " (2015) и "Златни змај" (2015).
     Угледни амерички књижевни часопис "Светска књижевност данас" донео је у броју за новембар-децембар 2011. темат о Живковићевој прози.
     Према Живковићевим причама "Воз" (Немогући сусрети) и "Хотелска соба" (Четири приче до краја) редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је играни филм Два који је имао премијеру на Фесту 2007. Исти редитељ екранизовао је и Живковићеву причу "Исповедаоница" (Немогући сусрети).
     Две Живковићеве приче емитоване су на програму британског радија БиБиСи: "Воз" (2005) и "Будилник на сточићу" (2007).
     Телевизија Студио Б емитовала је ТВ серију "Сакупљач" снимљену према Живковићевом циклусу "Дванаест збирки" (Дванаест збирки и чајџиница).
     Живковићева дела изучавају се на северноамеричким универзитетима. Професор Ралф Богерт, са универзитета у Торонту (Канада), укључио је Четврти круг у курс о савременом европском роману, док професор Џефри Стејделмен, са универзитета у Бафалу (САД), тумачи Седам додира музике у оквиру семинара "Музичке теме у краткој прози" (ту су још дела Толстоја, Чехова, Кафке, Кундере, Мана, Набокова...)

     "Њујорк Тајмс" донео је у броју од 15. априла 2007. следећу критику америчког издања Живковићевог романа-мозаика Седам додира музике:
     Нипошто се не догађа често да наиђете на прозно дело чија раскошна лепршавост и животност као да надмашују сâм језик. Српски писац Зоран Живковић (не треба га бркати с бившим премијером Србије) већ има мноштво ватрених поклоника у Америци. Иако је можда још рано да га прогласимо новим Борхесом, његов мозаички роман Седам додира музике свакако га чини водећим кандидатом за ту титулу.
     Изврсно начињена елегантна књига Седам додира музике скуп је прича у којима музика игра преображајну, неретко мистичну улогу у животима ликова: нескладне мелодије свирача на верглу дочараће једној старици призоре умирања других људи; старинска музичка кутија призваће утваре у дому старог удовца. Иако су неки сценарији већ виђени, Живковићева обрада надасве је оригинална – он непогрешиво налази срж трансцендентног у свакодневним и неистраженим обредима.
     Подједнаку похвалу завређује и преводилац Елис Копл-Тошић која Живковића чини читљивим без жртвовања егзотичне различитости његовог начина изражавања. Такав је, на пример, опис поновног урањања у сан као у "језеро мастила" или загонетно упозорење да "они који очекују коњаника не смеју да помешају откуцаје властитог срца с батом копита".
     Има се утисак да је одвећ спутавајуће угурати Живковићево дело у категорију спекулативне прозе, али док се у нашем ограниченом језику не јави неки прикладнији назив, мораћемо тиме да се задовољимо.

     Ево још скорашњих приказа Живковићеве прозе:

     Као и увек, Живковић је избрушен и застрашујуће интелигентан. Љубитељи добре књижевности биће очарани раскошним домишљатостима и сугестивношћу његовог прозног пера.
      Локус, САД

     Живковић уверљиво сугерише романом Писац да и иначе сложен однос између писца и читаоца може постати толико замршен да се на крају чак може закључити да књижевно дело уопште, заправо, и нема аутора.
     Контекст, САД

     Мајсторски владајући тоном и језиком, Живковић претпоставља разиграност поенти, сејање жетви.
     Њујорк Тајмс, САД

     Неочекивано финале Скривене камере уводи нас у чудесан, мистичан преплет живота и смрти.
     Њујоркер, САД

     Зоран Живковић чудесно је ироничан аутор чије се надасве особене визије савршено слажу с његовом суморном духовитошћу пуном апсурда.
     Гардијан, Велика Британија

     Попут Хорхеа Луиса Борхеса, Живковић је мајстор у саздавању чудесних, алтернативних светова. Попут Дејвида Линча он успева да споји напетост и сету – да буде окрутан и духовит у исто време.
     Сијетл Тајмс, САД

     Као у Кафкиним делима, велике замисли код Живковића не намећу се одозго, већ моћно ничу из самог приповедног тла.
     Тајм Аут, САД

     Пошто је стекао уважавање као писац фантастике, Живковић новим делима ступа на изазовно подручје експерименталне прозе.
     Паблишерс Викли, САД

     Живковићева проза ослања се на традицију магијског реализма, у чије се неимаре убрајају велика имена као што су Михаил Булгаков, Салман Рушди, Хорхе Луис Борхес и Изабела Аљенде, [...] али он је оплемењује људском, хуманистичком, европском перспективом, градећи слике и искуства која дуго остају у свести читалаца.
     Стрејнџ Хорајзонс, САД

     Као и увек, Живковић вас мајсторски увлачи у чудесне светове својих прича. Сасвим неосетно отискујете се на фантастична путовања која вас могу однети на најнеочекиванија одредишта.
     Елиси, САД

     Живковић мајсторски дочарава пометеност, збуњеност и страхопоштовање ликова који се немушто носе с тајнама што увелико надилазе њихово време, место у свету и интелектуалне моћи.
     Паблишерс Викли, САД

     Живковићево писање привидно је једноставно и предивно елегантно у исти мах. Сваком новом књигом српски писац надмоћно показује зашто је један од највећих мајстора савремене светске фантастике.
      Револушн СФ, САД

     Читати Зорана Живковића исто је што и ступити у жив, променљив сан који вас може одвести на места која можда уопште не бисте желели да посетите. Али на крају ће вас то путовање свакако оплеменити.
     Спекулатив Фикшн, САД

     Живковићеве приче постижу истинску безвременост. Једнако се разумљиво обраћају читаоцима у Хелсинкију или Мексико Ситију, као и онима у Токију или Њујорку. И што је још боље, једнако су уверљиве. Оне ће дирнути људе од Кејптауна до Осла. Не знам ни за једно друго дело савремене књижевности за које се то може рећи (...) Је ли ово будућност фантастике као глобалног покрета? Уопште ме не би изненадило ако би се испоставило да јесте.
     Нова Експрес, САД

     Живковићеве ведре ерудитске настраности, разиграна текстуална кривудања и пародијска претеривања у исти мах величају Књигу, али и тугују за њом (... ) Све док буду постојали сјајни романи попут овога не треба бринути о судбини Књиге.
     Локус Онлајн, УСА

     Живковићеве приче пре су импресионистичке него реалистичке. Оне дочаравају пре расположење него значење. Више узнемиравају него што угађају, више су необичне него што плаше. Ако, као ја, волите ту врсту прозе, трагаћете за Живковићевим делима где год их можете пронаћи.
     Емералд Сити, САД

     По свом богатом ткању стилских и композиционих умештава, као и по имагинативним досезима и интелектуалној истанчаности, Четврти круг мора се сматрати Живковићевим истинским ремек-делом које надилази његова остала и иначе особена и јединствена прозна остварења.
     Спекулатив Фикшн, САД

     Када се делови слагалице Четвртог круга сложе у целину у читаочевом уму, настаје нешто веома блиско богојављању. Посреди је један од најизузетнијих тренутака модерне фантастике, а свакако и један од најлепших (...) Богатство овог романа толико је велико да може да обухвати неограничен број тумачења, те стога нема никакве сумње да ће годинама надахњивати књижевне анализе. Четврти круг најистанчанија је алегорија разумевања која се појавила у новијем времену.
     Локус, САД

     Свака прича [из Корака кроз маглу] ремек-дело је за себе, али целина – ах, целина!
     Идеомансер, САД